Vrijeme čitanja: 2 minuta
Neću više vako!
Oću budem žena, majka, kraljica, prepoštenica.
Oću budem suptilna, da utanjim glasić, da cvrkućem, a ne kad progovorim da se odmah zna da nije mene odgojila Drina. Odo sutra na Romaniju da usiječem tri kubika građe. Rezane naravno. Sve ću uložit u sebe.
Neću više budem prosjak.
Oću nađem drugi poso.
Oću metnem nokte. Oću udarim trajnu šminku, pa kad se probudim mačka da budem, a ne vako podbula. Oću turim svilene trepavice, ruske, pa kad mi se neko obrati da kaem:
– Ne mogu sad, trepćem. Obratite mi se poslije.
Oću smršam, Herbalajf, za doručak da jedem kvinoju i čiju za ručak, sve brežljeba. Gladna da budem, na infuziji da završim, iglu u veni da slikam, na Fejzbuk da metnem pa da u komentarima pitaju:
– Mici, je li sve ok?
A, ja odgovaram:
– Ma biće, ili: – Preforsirala se, znaš mene.
Oću pijem flaširanu vodu u staklenoj ambalaži. Djecu moju prepametnu i pretalentovanu da upišem na šest sportova. Da ih usmjerim jezike da govore, a ne vako obični da budu.
Oću za rođendan tortu sa upitnikom, od voljenog muža. Moje iznenađenje da se snima i prenosi, slučajno naravno, dok sam tip–top dotjerana. Spontana da budem, u telefon da ne gledam. Ne prolaze više knjige i čestitke dječijom rukicom ispisane, nego tatu za rukicu pa pravac parfimerija, mater da se iznenadi.
Neću kuvam, oću naručujem. Ima šume, prodavaću. Oću odmaram, oću imam vrijeme za sebe, oću imam naše vrijeme, vrijeme za majku, za djecu sa takvim ženama da pijem hladan nes i jedem koh, a ne patišpanju. Koh, jer sam suptilna.
Oću imam ličnog trenera i ličnu trenerku, a ne muževu da oblačim. Ličnu!
Oću budem smirena, oću pijem skupe tablete, na biljnoj bazi, a ne Bromazepame od tri marke.
Oću idem na seminare, da se prosvijetlim, da mi samo nebo bude granica. Da slušam otvorenih usta prebogate, prepametne, preuspješne predavače.
Oću budem staložena mater, blaga, da mi sutra ukrasi svijeta budu stabilne ličnosti i da kažu:
– Sve što imamo dugujemo našoj premajci prestabilnoj.
Oću se napijem od jedne čaše vina, jer moj prečišćeni preorganizam ne trpi toksine.
Eto tako oću.
Neću više vako!
P.S. – Majstor Milan da se javi, motorka nešto neće upali.
Copyright © 2020 Snežana Aleksić Topalović. Sva prava zadržana.
